- Fri Oct 08, 2021 12:05 pm
#5251
Zoletić i ostali protiv Azerbejdžana. (br. 20116/12), 7.10.2021.1
(Kratki opis: Radi se o presudi kojom je odlučeno o aplikaciji 33 državljanina Bosne i Hercegovine koji su tvrdili da je tužena država povrijedila njihova prava iz člana 4. Konvencije (zabrana prisilnog i prinudnog rada).
Evropski sud za ljudska prava je utvrdio povredu proceduralnog aspekta člana 4. stav 2 Konvencije zbog propusta tužene države da pokrene i provede učinkovitu istragu o navodima aplikanata.
Povreda člana 4.2. EK proceduralni aspekt – obaveza države da provede učinkovitu istragu
Aplikanti su 33 državljanina Bosne i Hercegovine koji su rođeni između 1952. i 1990. godine i žive u raznim dijelovima Bosne i Hercegovine.
Aplikanti su angažirani iz Bosne i Hercegovine kao privremeni građevinski radnici u Azerbejdžan. Slučaj se odnosi na navode o tome kako je prema aplikantima postupao Serbaz Design and Construction LLC, a naknadno i vlasti, te naknadni propust vlasti da ih zaštiti.
Pozivajući se na član 4. stav 2. (zabrana prisilnog rada), član 6. (pravo na pošteno suđenje) i član 1. Protokola br. 1 (zaštita imovine), aplikanti se žale da su bili žrtve trgovine ljudima i prisilnog rada.
Evropski sud je utvrdio da tužena država nije ispunila svoju proceduralnu obavezu da pokrene i provede učinkovitu istragu navoda aplikanata u vezi s navodnim prisilnim radom i trgovinom ljudima.
(Kratki opis: Radi se o presudi kojom je odlučeno o aplikaciji 33 državljanina Bosne i Hercegovine koji su tvrdili da je tužena država povrijedila njihova prava iz člana 4. Konvencije (zabrana prisilnog i prinudnog rada).
Evropski sud za ljudska prava je utvrdio povredu proceduralnog aspekta člana 4. stav 2 Konvencije zbog propusta tužene države da pokrene i provede učinkovitu istragu o navodima aplikanata.
Povreda člana 4.2. EK proceduralni aspekt – obaveza države da provede učinkovitu istragu
Aplikanti su 33 državljanina Bosne i Hercegovine koji su rođeni između 1952. i 1990. godine i žive u raznim dijelovima Bosne i Hercegovine.
Aplikanti su angažirani iz Bosne i Hercegovine kao privremeni građevinski radnici u Azerbejdžan. Slučaj se odnosi na navode o tome kako je prema aplikantima postupao Serbaz Design and Construction LLC, a naknadno i vlasti, te naknadni propust vlasti da ih zaštiti.
Pozivajući se na član 4. stav 2. (zabrana prisilnog rada), član 6. (pravo na pošteno suđenje) i član 1. Protokola br. 1 (zaštita imovine), aplikanti se žale da su bili žrtve trgovine ljudima i prisilnog rada.
Evropski sud je utvrdio da tužena država nije ispunila svoju proceduralnu obavezu da pokrene i provede učinkovitu istragu navoda aplikanata u vezi s navodnim prisilnim radom i trgovinom ljudima.