- Fri Oct 11, 2019 6:59 am
#3483
Ĉlanak 103. i 106. Zakona o radu
Ĉlanak 360. Zakona o obaveznim odnosima
NOVĈANE TRAŢBINE IZ RADNOG ODNOSA ZASTARJEVAJU U ROKU OD TRI GODINE PO ĈLANKU 106. ZAKONA O RADU. OSTVARIVANJE OVIH TRAŢBINA NIJE OGRANIĈENO ROKOM ZA PODNOŠENJE TUŢBE IZ NOVELIRANE ODREDBE ĈLANKA 103. ZAKONA O RADU.
Iz obrazloţenja:
Rok iz ĉlanka 106. Zakona o radu je zastarni rok materijalnog prava, ĉijim protekom ne prestaje samo pravo na koje se odnosi, već samo uposlenik kao vjerovnik, zbog svog pasivnog drţanja, gubi zaštitu toga prava, ako poslodavac kao duţnik odluĉi iskoristiti svoje pravo, koje je za njega nastalo zbog takvog uposlenikovog drţanja (pravo prigovora zastare - ĉl. 360. st.1. i 3. ZOO).
Ovaj rok se mora raĉunati od dana dospjeća traţbine u kom smislu treba shvatiti upotrebljen izraz nastanka obveze traţbine, jer zastarjelost nastupa kada protekne zakonom odreĊeno vrijeme u kojem je vjerovnik mogao zahtijevati ispunjenje obveze, a ispunjenje obveze ne moţe se zahtjevati prije nego je ispunjenje dospjelo (ĉlanak 360. st. 2. Zakona o obveznim odnosima).
Na ovaj rok sud ne pazi po sluţbenoj duţnosti.
Nasuprot tome, rok iz novelirane odredbe ĉlanka 103. Zakona o radu prekluzivni je rok procesno pravne prirode, ĉijim protekom se gubi pravo na podnošenje tuţbe, pa na njega sud pazi po sluţbenoj duţnosti. Odnosi se oĉito na povrede ostalih prava iz radnog odnosa odnosno onih prava do ĉijih povreda uglavnom dolazi donošenjem nezakonitih pojedinaĉnih akata od strane poslodavca. Ta prava po svojoj prirodi ne pretstavljaju traţbine iz ĉlanka 106. Zakona o radu, pa za njih nije ni odreĊeno vrijeme dospjeća.
(Zakljuĉak sjednice graĊanskog odjela Vrhovnog suda Federacije BiH od 27.8.2003.god.)
Ĉlanak 360. Zakona o obaveznim odnosima
NOVĈANE TRAŢBINE IZ RADNOG ODNOSA ZASTARJEVAJU U ROKU OD TRI GODINE PO ĈLANKU 106. ZAKONA O RADU. OSTVARIVANJE OVIH TRAŢBINA NIJE OGRANIĈENO ROKOM ZA PODNOŠENJE TUŢBE IZ NOVELIRANE ODREDBE ĈLANKA 103. ZAKONA O RADU.
Iz obrazloţenja:
Rok iz ĉlanka 106. Zakona o radu je zastarni rok materijalnog prava, ĉijim protekom ne prestaje samo pravo na koje se odnosi, već samo uposlenik kao vjerovnik, zbog svog pasivnog drţanja, gubi zaštitu toga prava, ako poslodavac kao duţnik odluĉi iskoristiti svoje pravo, koje je za njega nastalo zbog takvog uposlenikovog drţanja (pravo prigovora zastare - ĉl. 360. st.1. i 3. ZOO).
Ovaj rok se mora raĉunati od dana dospjeća traţbine u kom smislu treba shvatiti upotrebljen izraz nastanka obveze traţbine, jer zastarjelost nastupa kada protekne zakonom odreĊeno vrijeme u kojem je vjerovnik mogao zahtijevati ispunjenje obveze, a ispunjenje obveze ne moţe se zahtjevati prije nego je ispunjenje dospjelo (ĉlanak 360. st. 2. Zakona o obveznim odnosima).
Na ovaj rok sud ne pazi po sluţbenoj duţnosti.
Nasuprot tome, rok iz novelirane odredbe ĉlanka 103. Zakona o radu prekluzivni je rok procesno pravne prirode, ĉijim protekom se gubi pravo na podnošenje tuţbe, pa na njega sud pazi po sluţbenoj duţnosti. Odnosi se oĉito na povrede ostalih prava iz radnog odnosa odnosno onih prava do ĉijih povreda uglavnom dolazi donošenjem nezakonitih pojedinaĉnih akata od strane poslodavca. Ta prava po svojoj prirodi ne pretstavljaju traţbine iz ĉlanka 106. Zakona o radu, pa za njih nije ni odreĊeno vrijeme dospjeća.
(Zakljuĉak sjednice graĊanskog odjela Vrhovnog suda Federacije BiH od 27.8.2003.god.)