- Tue Jun 27, 2017 8:44 am
#1941
Koji su uslovi odgovornosti za stetu ?
Uslovi odgovornosti za štetu su: šteta, uzročna veza između štete i radnje štetnika, krivica i protivpravnost štetnikove radnje.
Šteta je umanjenje nečije imovine (materijalna šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta) (ZOO čl. 155).
Uzročna veza je veza koja postoji između dve pojave, odnosno između uzroka i posledice, pri čemu je jedna pojava uslovljena (izazvana) drugom.
Krivica nastaje kada se jedno lice ne ponaša onako kako se ponaša razuman i pažljiv čovjek u određenoj situaciji. Da bi se određeno lice smatralo krivim za određenu radnju potrebno je da ono bude sposobno za rasuđivanje, odnosno da je sposobno da shvati značaj svog dela i da je sposobno da upravlja svojim postupcima. Oblici krivice su umišljaj i nehat.
Umišljaj ili namera postoji kada lice ima svest o tome da svojom radnjom pričinjava štetu drugome i volju da drugome nanese štetu.
Nehat ili nepažnja može biti svestan i nesvestan. Svestan nehat postoji kada određeno lice zna da svojom radnjom može prouzrokovati štetu, ali se nada da do toga ipak neće doći. Nesvestan nehat postoji kada određeno lice uopšte ne predvidi da svojom radnjom može prouzrokovati štetu, ali je to moralo i moglo da predvidi.
Protivpravnost postoji u slučaju kada se nekom ljudskom radnjom krše određene pravne norme kojima se štite imovinski interesi, ili neimovinski interesi koji se brane imovinskim sankcijama. Međutim, ne mora svaka radnja kojom je izazvana šteta da bude i protivpravna. Postoje izvesne okolnosti koje isključuju protivpravnost. To su:
vršenje javne dužnosti – radnja lica koje u vršenju službene dužnosti svojom radnjom izazove drugome štetu, nije protivpravna, pod uslovom da je službeno lice preduzelo radnju u okviru svojih službenih ovlašćenja;
pristanak oštećenog – postoji kada određeno lice dopusti drugom licu da preduzme radnju kojom mu nanosi štetu. Pristanak nije dozvoljen ako se odnosi na radnju koja je nezakonita;
nužna odbrana – je ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od sebe ili drugog odbije istovremeni protivpravni napad. Nužna odbrana mora biti srazmerna napadu kome se suprotstavlja;
krajnja nužda – postoji kada neko lice izazove štetu da bi od sebe ili drugog lica otklonilo istovremenu protivpravnu opasnost. Takva radnja je dozvoljena samo ako je vrednost spasenog dobra nesrazmerno veća od vrednosti dobra koje se žrtvuje;
dozvoljena samopomoć – ko u slučaju dozvoljene samopomoći prouzrokuje štetu licu koje je izazvalo potrebu samopomoći, nije dužan da nadoknadi štetu;
korišćenje svojim pravom – lice koje korišćenjem svog prava drugome nanese štetu, nije dužno da nadoknadi štetu (Qui iure suo utitur, neminem laedit – Ko koristi svoje pravo, nikom ne nanosi štetu).
http://epravo.ba
Uslovi odgovornosti za štetu su: šteta, uzročna veza između štete i radnje štetnika, krivica i protivpravnost štetnikove radnje.
Šteta je umanjenje nečije imovine (materijalna šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta) (ZOO čl. 155).
Uzročna veza je veza koja postoji između dve pojave, odnosno između uzroka i posledice, pri čemu je jedna pojava uslovljena (izazvana) drugom.
Krivica nastaje kada se jedno lice ne ponaša onako kako se ponaša razuman i pažljiv čovjek u određenoj situaciji. Da bi se određeno lice smatralo krivim za određenu radnju potrebno je da ono bude sposobno za rasuđivanje, odnosno da je sposobno da shvati značaj svog dela i da je sposobno da upravlja svojim postupcima. Oblici krivice su umišljaj i nehat.
Umišljaj ili namera postoji kada lice ima svest o tome da svojom radnjom pričinjava štetu drugome i volju da drugome nanese štetu.
Nehat ili nepažnja može biti svestan i nesvestan. Svestan nehat postoji kada određeno lice zna da svojom radnjom može prouzrokovati štetu, ali se nada da do toga ipak neće doći. Nesvestan nehat postoji kada određeno lice uopšte ne predvidi da svojom radnjom može prouzrokovati štetu, ali je to moralo i moglo da predvidi.
Protivpravnost postoji u slučaju kada se nekom ljudskom radnjom krše određene pravne norme kojima se štite imovinski interesi, ili neimovinski interesi koji se brane imovinskim sankcijama. Međutim, ne mora svaka radnja kojom je izazvana šteta da bude i protivpravna. Postoje izvesne okolnosti koje isključuju protivpravnost. To su:
vršenje javne dužnosti – radnja lica koje u vršenju službene dužnosti svojom radnjom izazove drugome štetu, nije protivpravna, pod uslovom da je službeno lice preduzelo radnju u okviru svojih službenih ovlašćenja;
pristanak oštećenog – postoji kada određeno lice dopusti drugom licu da preduzme radnju kojom mu nanosi štetu. Pristanak nije dozvoljen ako se odnosi na radnju koja je nezakonita;
nužna odbrana – je ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od sebe ili drugog odbije istovremeni protivpravni napad. Nužna odbrana mora biti srazmerna napadu kome se suprotstavlja;
krajnja nužda – postoji kada neko lice izazove štetu da bi od sebe ili drugog lica otklonilo istovremenu protivpravnu opasnost. Takva radnja je dozvoljena samo ako je vrednost spasenog dobra nesrazmerno veća od vrednosti dobra koje se žrtvuje;
dozvoljena samopomoć – ko u slučaju dozvoljene samopomoći prouzrokuje štetu licu koje je izazvalo potrebu samopomoći, nije dužan da nadoknadi štetu;
korišćenje svojim pravom – lice koje korišćenjem svog prava drugome nanese štetu, nije dužno da nadoknadi štetu (Qui iure suo utitur, neminem laedit – Ko koristi svoje pravo, nikom ne nanosi štetu).
http://epravo.ba
- By LegaForum