Pravosnaznost i izvrsnost odluka
Posted: Fri Aug 02, 2019 7:23 am
Pravosnažnost i izvršnost odluka
Pravosnažnost i izvršnost sudskih odluka ne računa se od datuma stavljanja klauzule pravosnažnosti na odluku.
Iz obrazloženja:
Žalbeni prigovori kojima se ukazuje da je u konkretnom slučaju na prvostepenu presudu naknadno stavljena klauzula pravosnažnosti, te da je od tog datuma izvršna
presuda u odnosu na osuđenog, nemaju uporište u već pomenutoj odredbi člana
178. ZKP BiH, koja decidno i jasno propisuje kada i na koji način presuda postaje pravomoćna i izvršna. Istaknuta odredba ne propisuje, niti predviđa da se pravosnažnost i izvršnost računa od datuma stavljanja klauzule pravosnažnosti na presudu, ovo posebno kada se ima u vidu da konstatovanje pravosnažnosti presude u vidu klauzule nije obaveza suda po službenoj dužnosti, te da se ista u nekim slučajevima može staviti na presudu i nekoliko godina kasnije od pravosnažnosti i njene izvršnosti.
Dakle, ono što je relevantno, presuda u odnosu na osuđenog postala je pravosnažna kada se više nije mogla pobijati žalbom, odnosno istekom roka za žalbu.
Činjenica da je klauzula pravosnažnosti na prvostepenu presudu stavljena naknadno, tačnije 04.07.2013. godine, a ne onda kada je to traženo od strane branioca, ne ukazuje na obavezu da se od tog dana ima i računati njena izvršnost, kako se to neosnovano ukazuje žalbom, čak naprotiv, kako je već i ranije istaknuto, samo stavljanje klauzule pravosnažnosti ne proizvodi pravna dejstva, niti utvrđuje tačno određivanje zakonskih rokova za pravomoćnost i izvršnost sudske presude, naime, klauzulom se samo konstatuje ono što je jasno i decidno utvrđeno kroz zakonsku odredbu člana 178. ZKP BiH.
(Rješenje vijeća Apelacionog odjeljenja Suda BiH S1 2 K 003343 10 Kž 5 od 22.10.2013. godine)
Pravosnažnost i izvršnost sudskih odluka ne računa se od datuma stavljanja klauzule pravosnažnosti na odluku.
Iz obrazloženja:
Žalbeni prigovori kojima se ukazuje da je u konkretnom slučaju na prvostepenu presudu naknadno stavljena klauzula pravosnažnosti, te da je od tog datuma izvršna
presuda u odnosu na osuđenog, nemaju uporište u već pomenutoj odredbi člana
178. ZKP BiH, koja decidno i jasno propisuje kada i na koji način presuda postaje pravomoćna i izvršna. Istaknuta odredba ne propisuje, niti predviđa da se pravosnažnost i izvršnost računa od datuma stavljanja klauzule pravosnažnosti na presudu, ovo posebno kada se ima u vidu da konstatovanje pravosnažnosti presude u vidu klauzule nije obaveza suda po službenoj dužnosti, te da se ista u nekim slučajevima može staviti na presudu i nekoliko godina kasnije od pravosnažnosti i njene izvršnosti.
Dakle, ono što je relevantno, presuda u odnosu na osuđenog postala je pravosnažna kada se više nije mogla pobijati žalbom, odnosno istekom roka za žalbu.
Činjenica da je klauzula pravosnažnosti na prvostepenu presudu stavljena naknadno, tačnije 04.07.2013. godine, a ne onda kada je to traženo od strane branioca, ne ukazuje na obavezu da se od tog dana ima i računati njena izvršnost, kako se to neosnovano ukazuje žalbom, čak naprotiv, kako je već i ranije istaknuto, samo stavljanje klauzule pravosnažnosti ne proizvodi pravna dejstva, niti utvrđuje tačno određivanje zakonskih rokova za pravomoćnost i izvršnost sudske presude, naime, klauzulom se samo konstatuje ono što je jasno i decidno utvrđeno kroz zakonsku odredbu člana 178. ZKP BiH.
(Rješenje vijeća Apelacionog odjeljenja Suda BiH S1 2 K 003343 10 Kž 5 od 22.10.2013. godine)