Odgovornost za pravne nedostatke, komisioni ugovor
Posted: Sun Jun 17, 2018 3:13 pm
Odgovornost za pravne nedostatke, komisioni ugovor
Članovi 508., 510., 771. Zakona o obligacionim odnosima
Odgovornost za pravne nedostatke stvari koja je prodata trećem licu leži na komitentu, a ne na komisionaru.
Iz obrazloženja: Tuženi je zaključio komisioni ugovor sa komisionarom, radi prodaje putničkog vozi‐ la koji je predmet ovog spora, a tužitelj je kupio vozilo od pomenutog komisionara. Komisionar je pro‐ dao vozilo tužitelju za račun tuženog, a u svoje ime.
Kada se radi o međusobnim odnosima stranaka koje učestvuju u jednom komisionom poslu – komi‐ tent, komisionar, treće lice, onda je interesantno i od praktičnog značaja i pitanje svojine nad stvari ko‐ ja je predmet komisione prodaje ili kupovine. Kod komisione prodaje, komisionarev komitent (u ovom slučaju tuženi), ostaje vlasnik stvari sve do njene isporuke trećem licu. Između komitenta i komisiona‐ ra, u pogledu stvari koja je predmet prodaje, postoji samo obligacioni odnos u kome je komisionar du‐ žan samo da izvrši prodaju ugovorene stvari i za što mu je obećana nagrada‐provizija, ali isti nema odgovornosti za evetualne pravne ili druge nedostatke na stvari koja je predmet prodaje.
Pravo svojine na stvari koja je data u komision, ostaje komitentovo kao što komitent i stiče to pravo čim komisionar nabavi stvar za njega. Stoga, povjerioci komisonara ne mogu, radi naplate svojih potra‐ živanja preduzimati mjere izvršenja na pravima i stvarima koje je komisionar stekao izvršavajući nalog komitenta. Takve mjere ne mogu preduzimati uopće, pa ni u slučaju eventualnog komisonarevog ste‐ čaja. Naime, u konkretnom slučaju, jeste komisionar radio u svoje ime, ali nije radio za svoj račun nego za račun komitenta (ovdje tuženog), a to znači da su to stvari i prava komitentova. Stoga, primjera ra‐ di, u slučaju stečaja komisionara komitent ima izlučno pravo iz stečajne mase stvari, kako onih koje je predao komisionaru radi prodaje za njegov račun, tako i onih koje je komisionar nabavio za njega. Iz istih razloga komitent može zahtjevati od trećeg lica, kome je komisionar predao stvar, da cijenu plati njemu, a ne u stečajnu masu (član 789. ZOO‐a). Nadalje, komisionarevi povjeriocu ne mogu radi napla‐ te svojih potraživanja preduzmati mjere izvršenja na pravima i stvarima njegovih komitenata. Izuzetno, oni to mogu činiti ako se potraživanje odnosi na posao sklopljen povodom tih stvari i prava. Dakle, sa‐ mo ako su potraživanja nastala u vezi sa sticanjem prava i stvari (član 788. ZOO‐a).
U ovom slučaju je značajno i pitanje ko je prodavac. Jer, prodavac odgovara ako na prodatoj stvari po‐ stoji neko pravo trećeg lica, usljed koga se isključuje ili ograničava ili umanjuje kupčevo pravo (pravni nedo‐ statak), kao što je u ovom slučaju. Naše pravo nema direktne odredbe koje bi ovaj slučaj rješavale. Po mišljenju ovog suda, odgovornost za pravne nedostatke treba da leži na komitentu jer se komisionar ne upušta u ispitivanje svojine stvari koja mu se predaje na prodaju. Stoga će komisionar, kada mu se kupac
obrati tražeći njegovu zaštitu protiv zahtjeva trećeg lica koje polaže pravo na stvar, pozvati upravo komite‐ nta da odnos rasčisti i stvar oslobodi od prava ili ma kakvog zahtjeva trećeg lica, odnosno naknadi štetu.
Dakle, kod komisione prodaje sporno je pitanje odgovornosti za evikciju, ako je komisonar primio na prodaju stvar od nekoga ko nije njen sopstvenik i prodao je. Kada se pojavi sopstvenik stvari i po svom pravu svojine zahtjeva od kupca da mu stvar preda, sasvim je jasno da odgovora komitent, jer komisi‐ onar prodaje njegovu stvar, iako je prodaje u svoje ime.
Presuda Kantonalnog suda u Sarajevu broj: 65 0 P 049506 09 Gz od 07.04.2014 godine, revizija odbačena rješenjem Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine broj: 65 0 P 049506 14 Rev od 13.02.2015. godine
izvor: https://advokat-prnjavorac.com
Članovi 508., 510., 771. Zakona o obligacionim odnosima
Odgovornost za pravne nedostatke stvari koja je prodata trećem licu leži na komitentu, a ne na komisionaru.
Iz obrazloženja: Tuženi je zaključio komisioni ugovor sa komisionarom, radi prodaje putničkog vozi‐ la koji je predmet ovog spora, a tužitelj je kupio vozilo od pomenutog komisionara. Komisionar je pro‐ dao vozilo tužitelju za račun tuženog, a u svoje ime.
Kada se radi o međusobnim odnosima stranaka koje učestvuju u jednom komisionom poslu – komi‐ tent, komisionar, treće lice, onda je interesantno i od praktičnog značaja i pitanje svojine nad stvari ko‐ ja je predmet komisione prodaje ili kupovine. Kod komisione prodaje, komisionarev komitent (u ovom slučaju tuženi), ostaje vlasnik stvari sve do njene isporuke trećem licu. Između komitenta i komisiona‐ ra, u pogledu stvari koja je predmet prodaje, postoji samo obligacioni odnos u kome je komisionar du‐ žan samo da izvrši prodaju ugovorene stvari i za što mu je obećana nagrada‐provizija, ali isti nema odgovornosti za evetualne pravne ili druge nedostatke na stvari koja je predmet prodaje.
Pravo svojine na stvari koja je data u komision, ostaje komitentovo kao što komitent i stiče to pravo čim komisionar nabavi stvar za njega. Stoga, povjerioci komisonara ne mogu, radi naplate svojih potra‐ živanja preduzimati mjere izvršenja na pravima i stvarima koje je komisionar stekao izvršavajući nalog komitenta. Takve mjere ne mogu preduzimati uopće, pa ni u slučaju eventualnog komisonarevog ste‐ čaja. Naime, u konkretnom slučaju, jeste komisionar radio u svoje ime, ali nije radio za svoj račun nego za račun komitenta (ovdje tuženog), a to znači da su to stvari i prava komitentova. Stoga, primjera ra‐ di, u slučaju stečaja komisionara komitent ima izlučno pravo iz stečajne mase stvari, kako onih koje je predao komisionaru radi prodaje za njegov račun, tako i onih koje je komisionar nabavio za njega. Iz istih razloga komitent može zahtjevati od trećeg lica, kome je komisionar predao stvar, da cijenu plati njemu, a ne u stečajnu masu (član 789. ZOO‐a). Nadalje, komisionarevi povjeriocu ne mogu radi napla‐ te svojih potraživanja preduzmati mjere izvršenja na pravima i stvarima njegovih komitenata. Izuzetno, oni to mogu činiti ako se potraživanje odnosi na posao sklopljen povodom tih stvari i prava. Dakle, sa‐ mo ako su potraživanja nastala u vezi sa sticanjem prava i stvari (član 788. ZOO‐a).
U ovom slučaju je značajno i pitanje ko je prodavac. Jer, prodavac odgovara ako na prodatoj stvari po‐ stoji neko pravo trećeg lica, usljed koga se isključuje ili ograničava ili umanjuje kupčevo pravo (pravni nedo‐ statak), kao što je u ovom slučaju. Naše pravo nema direktne odredbe koje bi ovaj slučaj rješavale. Po mišljenju ovog suda, odgovornost za pravne nedostatke treba da leži na komitentu jer se komisionar ne upušta u ispitivanje svojine stvari koja mu se predaje na prodaju. Stoga će komisionar, kada mu se kupac
obrati tražeći njegovu zaštitu protiv zahtjeva trećeg lica koje polaže pravo na stvar, pozvati upravo komite‐ nta da odnos rasčisti i stvar oslobodi od prava ili ma kakvog zahtjeva trećeg lica, odnosno naknadi štetu.
Dakle, kod komisione prodaje sporno je pitanje odgovornosti za evikciju, ako je komisonar primio na prodaju stvar od nekoga ko nije njen sopstvenik i prodao je. Kada se pojavi sopstvenik stvari i po svom pravu svojine zahtjeva od kupca da mu stvar preda, sasvim je jasno da odgovora komitent, jer komisi‐ onar prodaje njegovu stvar, iako je prodaje u svoje ime.
Presuda Kantonalnog suda u Sarajevu broj: 65 0 P 049506 09 Gz od 07.04.2014 godine, revizija odbačena rješenjem Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine broj: 65 0 P 049506 14 Rev od 13.02.2015. godine
izvor: https://advokat-prnjavorac.com